Autor: Ivona Šeparović
Panel diskusija "Inkluzija u kulturi", održana u petak u KNAP-u, pružila je dragocenu priliku za razgovor o tome šta inkluzija zaista znači za osobe s različitim vrstama invaliditeta.
„Naša normalnost nije toliko različita od tuđe,“ istakla je Mirna Brođanac (iz Poezijske grupe Povezija). Brođanac je naglasila važnost razlikovanja saosećanja i sažaljenja. Kao autorka, to je ilustrovala svojom slikovnicom Lanina škola, koja prikazuje prvi školski dan devojčice iz perspektive korisnika invalidskih kolica.
Dok je ovaj pogled donekle idealistički, Vojin Perić (iz Pozorišta slepih i slabovidih Novi život) ponudio je suprotan stav: „Inkluzija je samo iluzija!“ Perić je naveo primere nedostatka samostalnosti sa kojom se suočavaju odrasli slepi u svakodnevnom životu, naglašavajući da je inkluzija postepen proces koji društvo mora polako unapređivati. „Ne uključujte osobe s invaliditetom iz sažaljenja, već s pristupom zasnovanim na jednakosti,“ zaključio je Perić.
Panel je organizovan u okviru projekta Slavic Soundwalking, koji promoviše kulturnu i jezičku raznolikost, inkluzivnost i dostupnost književnih sadržaja putem digitalne tehnologije. Pored Hrvatske, projekat se sprovodi i u Srbiji i Sloveniji. Matijaž Juhart (iz Saveza gluvih i nagluvih Slovenije) tokom diskusije je istakao da nije moguće učiniti sadržaj dostupnim svima, jer svaka osoba zahteva drugačiju prilagodbu. Inkluzija ima svoju cenu, napomenula je Vera Jovanović(iz Udruženja tumača za srpski znakovni jezik), dodajući: „Ključno je da sarađujemo i da pitamo osobe s invaliditetom šta im je potrebno i šta žele.“
Ipak, taj zajednički napor trenutno nedostaje, zbog čega inkluzija ostaje nepotpuna, tvrdio je Juhart, opisujući postojeću situaciju kao „visoku intelektualnu inkluziju, ali nedovoljnu emocionalnu i socijalnu inkluziju.“ Na primer, osobe sa oštećenjem sluha često ne mogu u potpunosti razumeti razgovore čitanjem s usana, što im otežava učestvovanje u diskusijama sa osobama koje čuju. Ipak, studentkinja Kiara Vrljić (iz Hrvatskog saveza gluhih i nagluvih) podelila je svoje iskustvo onlajn učenja tokom pandemije COVID-19, gde nije imala problema s pristupom informacijama za usmene ispite. Međutim, znatno joj je bilo teže da učestvuje na studentskim okupljanjima, često odlazeći na događaje s prijateljima koji su takođe gluvi. Ovaj primer potvrđuje da je „inkluzija dvosmerna ulica; mora uključivati sve i počinje s osvešćivanjem,“ kako je navela Mirna Brođanac.
„Ovo se u suštini ne odnosi samo na invaliditet. Moramo razviti osnovni nivo razumevanja različitosti, što znači prepoznati da smo svi različiti po karakteru, bez obzira na invaliditet ili njegov nedostatak. Prirodno je da vam se jedna osoba s invaliditetom dopada, a druga iritira ili vam ne odgovara. To nema veze s njihovim invaliditetom, već s karakterom, i tako treba gledati na stvari,“ naglasio je Denis Marijon (iz Udruženja SUMSI).
Učesnici panela "Inkluzija u kulturi" složili su se o potrebi kritičkog vrednovanja umetničkih dela koje stvaraju osobe s invaliditetom, ocenjujući ih prema umetničkoj vrednosti.
Kako bi se kulturni sadržaji učinili pristupačnijima, neophodno je definisati standarde i pokazati doslednost kako bi osobe s invaliditetom mogle pristupiti kulturi kad god to požele, a ne samo nekoliko puta godišnje. Diskusiju je moderirala Ivana Rašan.
